Izveštaj Freedom House “Nacije u tranziciji 2007” koji prati procese konsolidovanja i poštovanja demokratskih standarda u 29 država srednje Evrope i srednje Azije (analizom sedam oblasti: izborni procesi, civilno društvo, nezavisni mediji, vladavina prava i lokalna samouprava, nezavisnost sudstva i korupcija, 2006.), ocenjuje da se poštovanje demokratskih standarda u Srbiji popravilo u odnosu na prethodnu godinu. Ocenom 3.68 Srbija zadovoljava kriterije manjkave, polu-konsolidovane demokratije, a najznačajniji napredak je ostvaren u oblasti civilnog društva.

Brojne manjkavosti a tiču se sposobnosti sistema da funkcioniše shodno pravilima koja podrazumevaju transparentnu i jaku institucionalnu infrastrukturu se očituju kroz fenomen sve češće imenovan fenomenom zarobljene države. Srbijanska država, zarobljena i zagušena mrežom interesa političkih i ekonomskih elita nema snage da tranzicione procese zaokruži i ostaje paradigmom pojave, u literaturi poznate kao održavanje ravnoteže (ekvilibrijum) parcijalnih reformi. Parcijalnost reformi ugrožava konsolidaciju demokratskih procesa, otežava i usporava izgradnju institucija i poništava odgovornost građana za očuvanje temeljnih vrednosti demokratije uvodeći umesto kategorije kritičke javnosti, kategoriju ćutljive i apatične većine.

Najmanji zajednički sadržilac interesa i političkog angažmana je građanin, a esencija društvenog i egzistencijalnog samopotvrdjivanja je građanska hrabrost. Partitokratski srbijanski simbolički matrix ideale dobrote, istine i pravde (ideale antičkog bavljenja politikom) diskredituje do te mere da ih izvrgava ruglu i podsmehu, te smešta u ropotarnicu neupotrebljivih i zastarelih pojmova. Paradoksalno, usprkos »puzajuće partitokratske diktature« koja guši i poništava sve napore partijama nepripadajućih gradjana da kreiraju društvene sadržaje a izvan partijski zadatih koordinata; koja poništava slobodu i dostojanstvo kompetentnih a partijama nepripadajućih, političke stranke u Srbiji su u procesu vlastitog dokidanja. Procese »kvarenja demokratije« možemo detektovati i analizom prepoznatljivih obrazaca partijskog delovanja:

1. partije diskredituju važnost promovisanja vrlina slobodnog i dostojanstvenog građanina kao i akte demonstriranja građanske hrabrosti: poželjnim se promovišu vrline odanih podanika

2. partije (posebno sa predznakom demokratske) diskredituju značaj građanskog angažmana: podstiču se apatija i izborna apstinencija porukom da je promena nemoguća i da dogovor partijskih vrhuški (re)definiše izbornu volju građana

3. unutarstranačka struktura je nedemokratska, autoritarna i temelji se po definiciji na idolopokloničkom odnosu prema lideru. Emanirajući i praktikujući nedemokratičnost i autoritarnost, partije teško da mogu biti nosioci procesa demokratske konsolidacije

4. zloupotreba i deficit demokratskih procedura (kako unutar stranke, tako i u praktikovanju vlasti na svim nivoima) vodi u konačnom, razaranju demokratskih vrednosti i urušavanju institucionalnih, materijalnih i ljudskih kapaciteta

5. političke stranke u Srbiji sve manje artikulišu interese odredjenih socijalnih grupacija, ali se sve jasnije profilišu kao interesne grupe koje uzurpiraju javni prostor

6. institucije lokalne, pokrajinske i republičke vlasti i vršioci funkcija (po definiciji servis građana) postaju isključivo servis partijskih aktivista

7. proces donošenja odluka se pretvara u ritualno okupljanje partijskih klika i koterija; javne rasprave i građanska participacija su ili zaboravljeni relikt, ili efektan marketinški slogan

8. nepoštovanjem Zakona o finansiranju političkih stranaka se podstiče netransparentost finansiranja a partije postaju značajan generator korupcije: izveštaji koji se podnose su manjkavi i nekompletni

9. partije preuzimaju ulogu paralelnog Tražišta rada, zapošljavajući podobne, lojalne i najčešće nekompetentne ali zaslužne aktiviste fabrikujući nepotrebna radna mesta. Funkcionalizacija političkog angažmana, kao jedini mogući način rešavanja egzistencijalnih problema, je najveći poraz koji su građani Srbije doživeli ne/voljno postajući korumpiranim saučesnicima

10. formiranje neautentičnih ličnosti, podanika i poslušnika kao strategija rada sa članstvom se posebno očituje u činjenici da napredovanje u partijskoj hijerarhiji (a time i partijske apanaže u budućnosti) podrazumeva bliskost sa liderom (i lideru najodanijih). Članovi partija, posebno mladi se uvode u stvarnost (ne)dostupnih, krugova posvećenih u koje se ulazi samo po preporuci. Ljudski i profesionalni kvaliteti nisu preporuka

11. umrežene interesne grupe raznih partija podržavajući se međusobno, delegitimišu i diskredituju rad lokalnih, pokrajinskih i republičkih organa vlasti angažmanom nestručnih, politički neiskusnih, korumpiranih, šaljući poruku partijski neangažovanim da im nije mesto u Srbiji. Poruku partijskih interesnih grupa razume očito 70 posto mladih koji ne vide budućnost u ovoj zemlji.

I umesto epiloga: život u Srbiji, umesto »herojski činom, postaje rutinski posao organizacije«.

U Novom Sadu, 07. jula 2007.